VOSAK

​

Šta je vosak?

Pčelinji vosak je nus-proizvod pčela radilica koje ga stvaraju lučenjem voštanih žlezda kako bi napravile saće. Vosak pčele luče u svojim voštanim žlezdama i to samo kad je potrebno. Voskovne žlezde se nalaze na trbušnoj strani pčele. Za lučenje voska pčelama je potreban med i polen. Za proizvodnju 1 kg. voska pčele utroše 3,5 do 5 kg. meda.  Izlučuju ga u obliku finih, tankih i bezbojnih ljuspica koje u košnici vremenom požute, a kasnije poprimaju smeđu boju. Pčela upotrebljava vosak isključivo kao gradivni materijal za izgradnju saća u kome se skladišti med i u kome se izvode mlade pčele.  Jedno jako pčelinje društvo može da u toku godine proizvede 5-7 kg. voska.

Sastav voska:

Pčelinji vosak se sastoji od masnih kiselina (13,5 do 15%), estara (70 do 74%), ugljovodonika (12,5 do 15,5%), mineralnih sastojaka (0,03%), bode (do 2,5%), viših alkohola i ugljenih hidrata sa visokom molekularnom težinom. Količina voska od 100gr. sadrži 4096 internacionalnih jedinica vitamina A, dok npr. goveđe meso u istoj količini sadrži svega 60 IJ.

Osobine voska:

Vosak nema ukus ali ima prijatan miris. Rastopljen ima jači miris.

Specifična težina voska na temperaturi od +15°C kreće se od 0.956 do 0.969. Tačka topljenja voska ide od 56-64°C i miriše na med biljaka od kojih je sakupljen, a dužim stajanjem miris isčezava. Boja voska je žuta u svim nijansama i zavisi od sadržaja propolisa, polena i drugih sastojaka u vosku. Vosak je tvrd, žilav, neprovidan, prijatnog mirisa i bez ukusa. Gnječenjem postaje plastičan. Ne rastvara se u vodi, delimično se rastvara u 96%-tnom alkoholu i benzinu a potpuno se rastvara u hloroformu, etiletru i terpentinskom ulju.

            Po kvalitetu vosak može biti:

• prvog kvaliteta, koji je bele ili svetložute boje, bez primesa, dobijen iz saća sa okvira građevnjaka i voštanih mednih poklopca.

• drugog kvaliteta je vosak žute do svetlomrke boje, bez primesa. On može biti malo neujednačen po boji, tamniji u donjem delu do 1/3 debljine, kao i presovani vosak od tamnog i crnog saća.

• vosak trećeg kvaliteta, koji je sive, mrke ili tamnomrke neujednačene boje sa tamnim slojem do 1/2 debljine formata. To je vosak dobijen prilikom prerade, oštećen vosak i presovan vosak od voskovarine.  Vosak je kvalitetniji ukoliko je svetliji.

Prepoznavanje prirodnog voska:

Vosak se danas često falsifikuje i to se radi najćešće sa parafinom, cerezinom, stearinom, kolofonijumom i drugim biljnim vrstama voska. Prirodni vosak se poznaje po tome što pri zagrevanu u vodi ispliva na površinu, dok se primese talože na dno suda ili lebde u vodi. Zatim, pri gnječenju pod prstima postaje elastičan ali ne i klizav, ne razmazuje se i pri razvlačenju se ne kida, pri žvakanju se ne lepi za zube, a pri struganju stvara spiralne listiće. Pri udaru čekićem se rastroši. Stavljen u vrelu peć gori bez ostatka i odaje prijatan miris. Svako odstupanje od navedenih osobina ukazuje na falsifikovan vosak.

Ako je vosak mešan sa parafinom pri gnječenju je sjajan i pogodan za mazanje, a njegove dve loptice se ne mogu prilepiti. Ukoliko ima stearina gubi svoju plastičnost, dok pri dodatku kolofonijuma postaje lepljiv za prste. O svemu ovome treba voditi računa pri nabavci-kupovini voska. Da bi se sigurnošću tvrdilo da je reč o pravom pčelinjem vosku u laboratoriji se rade analize kojim se utvrđuje estarski i kiselinski broj voska.

Čuvanje voska:

Vosak je prilično otporan na atmosferske uslove i ne napadaju ga nikakve štetočine. Izuzetno se može pojaviti voštani moljac, ali samo na voštini i voskovarini, zbog čega ih treba što pre preraditi, posebno ako nisu dovoljno suve.

Upotreba voska:

U davna vremena vosak se upotrebljavao u medicini za spravljenje melema, voskovnih boja, balsamovanje leševa i dr. Na prvom Vaseljenskom crkvenom saboru 325. godine u Nikeji doneto je pravilo da se od čistog voska prave sveće za verske obrede.

Pčelinji vosak danas ima široku primenu. Od pčelinjeg voska se izrađuju satne osnove. Velike količine voska idu za izradu sveća i drugih predmeta. Za industriju se koristi žuti i beli vosak koji se dobija u postupku beljenja. Beli vosak se narocito primenjuje u farmaceutskoj industriji pri izradi flastera, masti i melema. Pčelinji vosak je našao primenu i u stomatologiji, slikarstvu, konzervatorske svrhe i dr. Vosak se koristi i kod livenja zlata i zlatnih poluga za premazivanje kalupa u koje se sipa rastopljeno zlato. To se čini da ne bi došlo do ”lepljenja” zlata za kalup.

Formula za dobijanje potrebne količine sirovog voska:

MSV=T x MT+(CP/CSVX100)+K

gde je:

MSV  -  masa sirovog voska  (kg)

T        -  potreban broj tabli satnih osnova (komada)

MT    -  masa jedne table satne osnove (kg)

CP     -  cena prerade (dinara/kg)

CSV  -  cena sirovog voska  (dinara/kg)

K       -  odbitak na nečistoću, kalo (obično 5%)

Prema tome, potrebna masa sirovog voska MSV dobija se kada se masa satnih osnova (T x MT) uveća za procenat za preradu (CP/CSVX100) i za nečistoću K (gde su CP/CSVX100 i K izražene u procentima).